Mobing u Gradskoj upravi Banjaluka, ovo je nesnošljivo.
Pa šta je ovo ljudi moji. Danas razgovaramo sa ljudima koji su napokon morali pravdu tražiti na ulici. Gradonačelnik urniše radnike. Šta se ustvari događa?
Ja ovo ne mogu više da trpim, ističe nezadovoljna radnica. Ne da mi da radim svoj posao. Uvijek sam radila na šalteru, samo kažem fali vam jedan papir, odmah bilo svega. Prao da vam rečem navukla sam se na Milka bombonjerice, aj ja, nego i djeca. Ja to moram sade uzimati u trgovini, a da, i platu moram dizati. Evo prije par mjeseci, niko ništa da turi. Ja bome morala na bankomat, a pin kod, ajoooj, dok sam to našla, ma ovo je neizdrživo. Ko će sada živjeti od 2200 maraka mjesečno. Pa bolje je ovima u Bemi.
Ja sam ljudi pošteno radio, ističe Dajko Podmitlić, ne znam šta je ovom malom. Prvo mi nalijepi na vrata kola grb Grada. Crko sam od sramote u komšiluku, smiju se i kad dovezem djecu u školu. Juče ga pitam, bi li mogao zguliti grb jer bi išo s familijom na more, ajme kako me mrko pogleda. Nije mi dobro. Moram kupiti sebi kola, a kad sam vidio koliko je registracija poskupila od 1997. godine pozlilo mi je. Ovo je gore nego kad sam vojsku služio u Prilepu.
Ljudi, ja kako vidim ovo je kraj
